Moram priznati da kada sam počela da čitam ovu knjigu „Otkad si otišla“ sam pomislila kako je previše melanholična, depresivna i dosadna za moj ukus. Međutim, obećala sam bila utiske o ovoj knjizi da ću napisati i to me je navelo da istrajem u čitanju. Sad mi je drago da jesam, jer upravo neke od meni omiljenih knjiga su ovog, da tako kažem, književnog kalibra.
„OTKAD SI OTIŠLA“ – MOJ SINOPSIS KNJIGE
Arnova i Sarina ljubav rodila se jednog vrelog leta u Đenovi. Bili su veoma mladi – ona sa svega trinaest, a on petnaest godina. Sara je bila u poseti tetki i teči tada kada su se prvi put sreli i jednog dana naglo je morala da se vrati kući. Međutim, njih dvoje se sreću posle trinest godina od tada i njihova ljubav se nastavlja tamo gde je i stala. Prošlo je mnogo godina od tada, oni su u braku, iza sebe imaju troje dece…sve deluje sasvim noralno i uobičajeno, sve dok Arna jedno jutro pred Božić ne dočeka poruka da ona odlazi. Tu počinje potraga za njegovom ženom Sarom, potraga za odgovorima poznaje li on svoju ženu, ali i potraga za mnogo komplikovanijim odgovorima nego što se to isprva čini…
MOJI UTISCI O KNJIZI „OTKAD SI OTIŠLA“
Mene je teško navesti na čitanje ovakve literature jer znam da će me u baciti u posebno raspoloženje od kog ja inače bežim. Ne radi se o klasičnoj drami, jer nije. Nije u pitanje knjiga pored koje ćete liti suze i koja će vas rastužiti. Ne. U pitanju je melodramatična priča koja vas navodi na dubokoumno razmišljanje. Priča koja nas navodi da se zapitamo koliko poznajemo neke nama bliske ljude, našu porodicu, a koliko sami sebe.
Ovde nije poenta u razrešenju neke misterije i stavljanja tačke na priču koju pratimo, poenta je da produbljujemo neke teme ili neke velike životne nedoumice i odgovaramo na neka važna pitanja kroz obične i neobične životne priče koje pratimo.
Opet kažem, ja ovakve knjige retko čitam, za njih mi treba posebno raspoloženje i posle me dugo dugo drže. Nekada onena mene deluju oslobađajuće, a neretko me bace u stanje melanholije.
Veoma slične knjige su i „Volite li Bramsa“ od Fransoaz Sagan koja spada u moje favorite, od poznatijih recimo „Veliki Getzbi“ od Ficdžeralda, „Doručak kod Tifanija“… Eto nekih koje sad mogu da se setim a da sam ja čitala… Ima ih nekoliko koje sam čitala da su recimo ovog tipa, a da za mene nisu imale dovoljno jaku poentu. Ovakav književni pravac može biti veoma nezgodan. Desi se da se autor nekada u svojoj želji da ovako nešto napiše potpuno izgubi, pa da ni sam ne zna šta je želeo da postigne. Dešava se čak da takve knjige hvale i da se kotiraju veoma visoko, a da ja ne znam zbog čega. O takvim za mene lošim primerima neću sada govoriti.
Uh, napravih ja ozbiljnu digresiju, pa se bojim da ću se i ja sad izgubiti…
Dakle, ono što hoću da kažem je: da bi ovakva knjiga bila uspešna ona mora imati jaku poentu i smisao. Mora imati jasno definisane slike, a mi nakon čitanja moramo tačno znati šta autor želi da poruči kroz nju. Ova knjiga rekla bih da svakako IMA veoma jasne slike i poruku autora.
MENI OMILJENI CITATI IZ KNJIGE
CITAT 1
Sara je govorila da ne gledam oko sebe. Morao sam da joj objasnim da ja ne gledam, već slušam, ali nisam, jer bi mi odgovorila da slušam samo zvuke, a ne ono što ljudi govore – i bila bi u pravu.
CITAT 2
„Priča o umobolnom pesniku jeste italijanska priča u čijem je središtu porodica. Nikada nisam verovao u bajku o ‘ludom pesniku’. Romantično povezivanje darovitosti s ludilom oduvek mi je bilo smešno…“ – Vasali
…Dobro je. Ovaj mi deluje razumno. Ni ja nikada nisam voleo lude ili nesrećne pesnike. Ni kada sam bio mlad, kada ga svi vole.
CITAT 3
Štajner je tvrdio da su radosti dar sudbine i da je njihova vrednost u sadašnjosti, ali da su patnje izvor znanja i da se njihovo značenje pokazuje u budućnosti.
KORICE
Ono što mi nije baš najjasnije je zašto su naši izmenili originalne korice. U zahvalnici se autor upravo zahvaljuje dizajneru što je potrefio korice po njegovoj želi gde je naslikano ostrvo u obliku violončela. Naše korice su pomalo plitke uzimajući u obzir autorovu želju. ? Tu nažalost dajem jedan mali minus.
Dobro, generalno EvroBook izdavačka kuća ne pridaje mnogo značaja koricama, ali izdaje sjajna izdanja. Oko korica ću im uvek zamerati što kaskaju za ostalim izdavačkim kućama. Premalo kolorita, prevaziđeni dizajnerski stilovi, mnogo turobne plave boje svugde koja vrišti stilom sa početka devedesetih…
U poslednje vreme se tu i tamo popravljaju moram priznati, pa se nadam da će se nešto značajnije promeniti kod njih na tom polju.
Uvek je bolje praviti uniformne korice prepoznatljive za izdavača, nego ići u šarolikost, a biti loš u dizajnu.
Mnogo sam stroga, razapećete me predosećam :(, ali istina je da mi Aleksandra nije turila u ruke ovu knjigu ja je po našim domaćim koricama nikada ne bih u ruke uzela. Pogrešila bih naravno. Eto dokaza koliko su korice važne… ?
Ipak, ovo je samo pozitivna kritika, shvatite to samo tako i nikako drugačije.
Korica je deo autorovog dela koje moraju da se ispoštuju i da imaju smisla. Osim toga, ja sam mišljenja da i one prodaju neko delo, hteli mi to da priznamo ili ne. Ako već nisu želeli da preuzmu original, onda bih ja tu angažovala nekog dobrog ilustratora. Svi već znate da ja jako volim ilustrovane korice, pa bi prateći piščeve zamisli to moglo da ispadne odlično. Eto, to je samo neko moje mišljenje, kao nekoga ko se i u poslu kojim se bavi dosta posvećuje dizajnu.
Evo ih originalne korice, pa nakon što pročitate knjigu prosudite sami koje korice imaju više smisla i koje bi vas pre navele na čitanje ove knjige. Interesuje me naravno i to da čujem šta mislite.
ZAKLJUČAK
Knjizi „Otkad si otišla“ sam dala visokih ★★★★ (4*) na GoodReads-u. Zašto zvezdica manje. Iako nisam neko ko ima pravo da kritikuje knjige na ovaj način, ali pošto moram dati obrazloženje na ocenu manje, evo ovako…
Ima nekih meni spornih momenata, predinamičnih dijaloga koji za moje poimanje izlaze iz okvira realnosti. Ima recimo jedan momenat razgovora dva prijatelja. Oni koji su čitali prepoznaće taj deo. To mi je onako poprilično zaparalo glavu, jer je strašno srozalo protagonistu u mojim očima kao muškarca. Ne znam da li je to dovoljno da mi ovakvu knjigu spusti za čitavu jednu ocenu, ali poneki malo neubedljivi momenti, pa taj dijalog…pa eto…neka bude tako.
Nekako stičem utisak da ovakve knjige kod mene retko dobiju neku srednju ocenu. Ili to bude 4-5 zvezdica ili bude 1-2. Nema trojke. Što znači da ne ostajem raznodušna ni u kom slučaju. Ili me izvede iz takta da je glupost i loš pokušaj ili to bude izuzetno jaka ocena kao u ovom slučaju i da su u pitanju neke nijanse. Eto.
Ako ste naoružani voljom da pročitate jedno ovakvu knjigu, sve preporuke od mene. Volela bih da čujem još nečija mišljenja o ovoj knjizi, jer sam ja bila pomalo rasejana posle nje.
UDOMLJAVANJE
Ja sam ovu knjigu dobile od naše drage Bibliotekarke Aleksandre da je pročitam i prosledim nekome od vas ?
Povodom jubilarne brojke stranice Bibliotekarka od 5000 pratilaca, zajedno smo odlučile da to bude upravo ovaj momenat i da na taj način zajedno proslavimo taj momenat njene fantastične stranice.
Pratite njenu Facebook stranicu Bibliotekarka, pratite moju Facebook stranicu Svet Knjiga i blog i saznajte kako da dođete do ove sjajne knjige… ?
Ljubi vas sve vaša knjigoholičarka iz Zemlje Knjiga.
1 komentar