Kao veliki filmofil sam u životu pogledala jako mnogo filmova koji pripadaju raznim podvrstama horor žanra. Međutim, kada govorimo o knjigama, što se tiče horora, iako obožavam horor generalno kao žanr, tu sam veliki novajlija. Imam ogromno iskustvo što se tiče raznoraznih ljudskih ideja i fantazija koje lede krv u žilama, pogledala sam nebrojeno mnogo filmova i, čak i ako dokle god postoje ljudski strahovi i strepnja, horor tema nikada neće presušiti, mene lično teško šta više može previše iznenaditi i oduševiti. Međutim, nemam baš veliko iskustvo u čitanju ovog, po svemu posebnog žanra u književnosti.
Obzirom da, kao što prethodno rekoh, obožavam ovaj pravac, do sada sam se u književnosti držala starog, dobro nam svima poznatog, Stivena Kinga. Ima li šta strašnije i originalnije od njega?! E…tu dolazimo na temu Lavkraftovih dela. 🙂
Kako sam uopšte došla do ove moje prve Lavkrafove knjige “Šaptač u Tami”…
Tražila sam na sajmu knjiga u Beogradu knjigu “Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu”. Nisam očekivala da će i izdavač Orfelin, koji je izdao te knjige Rigs-a, imati svoj štand tamo. Iznenađujuće naletim na njih i zaintrigiraju me njihova ostala izdanja veoma lepo izložena. Crne i misteriozne korice, jednom rečju zaista nesvakidašnja izdanja kod nas… Kao ljubitelj horora, zagledam se u njihove knjige i moje interesovanje primeti gospodin Milenko Bodirogić, urednik Orfelina. Bio je izuzetno ljubazan da mi objasni šta je to što zagledam. Pita me: Volite horore? Ja, naravno, odgovorim potvrdno i to sa rečima da ga štaviše obožavam…. A da li ste čitali Lavkrafta nekada? Ja odgovorim da nisam, da sa čitala samo Stivena Kinga i još po nekog japanskog pisca, na šta mi on kaže sledeće: “Ahhh, to je nešto sasvim drugo…Ako niste čitali Lavkrafta, onda Vi nikada niste ni čitali pravu horor literaturu”….hmmmm, tog momenta mu je bilo apsolutno prodato sve moje dalje interesovanje i vreme 😀
Siti smo se ispričali i u tom razgovoru on mi je objasnio sledeće (pokušaću da ga citiram, ako se dobro sećam toga šta mi je rekao): “Postoji STRAVA i postoji UŽAS. To su dve različite stvari. Lavkraft pripada stravi. Da bi ste malo bolje razumeli Lavkrafta i ono o čemu Vam pričam, daću Vam sledeće poređenje – priče o duhovima, raznoraznim nemanima, ubicama i nekim nepoznatim jezivim situacijama protiv kojih se borimo, najčešće upoznavajući ih, i obično se trudimo da ih pobedimo, to je užas, a ono što je neopisivo, grozno i neprihvatljivo da nam se dešava i što nas progoni od čega se ne možemo odbraniti, to je strava. Biće Vam sve jasno kada budete počeli da čitate…”.
Obzirom na moj ograničen budžet pri toj poseti sajmu i svojom preširokom listom želja, ja nisam odmah kupila knjigu. Kupila sam od njih samo ono po šta sam došla, ali mi crv čitavog dana nije dao mira. Ostavši do samog kraja dana na sajmu, pred samo zatvaranje, ja pretrčim halu do Orfelinovog štanda i zadihana priđem gospodinu Milenku Bodirogiću, koji se spremao da završi taj sajamski dan. Kada me je ugledao rekao je: “Tačno ste mi delovali kao neko ko će se vratiti po ovu knjigu. Očekivao sam Vas i još se pitam gde ste do sad!” 😀 Hahahaha, SJAAAAJNO!!! 😀
Sa nestrpljenjem sam počela da je čitam i isprva ostala pomalo zbunjena.
Dakle, u pitanju je zbirka horor priča izdata kao edicija “Poetika Horora“. Kao laik neću se mnogo služiti terminima kako ne bih nešto pogrešno rekla.
Glavna i uvodna priča je “Šaptač u tami”, po kojoj je ova zbirka i dobila naziv.
Pored nje tu su i sledeće kratke priče:
- Slika u kući (prevela Andrea Gomboš)
- Vrebajući strah (preveo Dejan Ognjanović)
- Neizrecivo (prevela Andrea Gomboš)
- Užas u četvrti Red Huk (prevela Andrea Gomboš)
- Hladan vazduh (prevela Andrea Gomboš)
- Ljubav prema mrtvima (preveo Dejan Ognjanović)
Na kraju knjige nalazi se jedan veoma iscrpan stručni pogovor na skoro 30 strana u kojem dr Dejan Ognjanović, koji je kod nas poznat i kao doktor strave :), govori o određenim aspektima Lavkraftovog stvaralaštva.
Tek nakon pročitanog pogovora dr. Ognjanovića mi je zapravo bilo jasno šta sam pročitala. Pojašnjene su, kako detaljno svaka kratka priča iz ove knjige, tako i kompletno Lavkraftovo strvaralaštvo i život. Nije mi se s’ početka dopadalo to što sam čula i pročitala da je bio veliki rasista i nacionalista, ali tek nakon upoznavanja njegovog života i stvaralaštva kroz pogovor, mogla sam razumeti, ali nikako i opravdati te Lavkraftove životne stavove.
Hauard Filips Lavkraft (1890.-1937.) – majstor kosmičke strave…
Lavkrafta popularno nazivaju i majstorom kosmičke strave. Pokušaću da ukratko i što je to moguće jednostavnije objasnim šta je to što ga razlikuje u odnosu na sve ostale horor tvorce. Naime, dok se svi ostali tvorci priča o stravi i užasu vode tom logikom da moramo upoznati neprijatelja kako bismo se od tog zla odbranili, Lavkraft tvrdi da što više saznajemo o stravi koji nas okružuje, tim smo slabiji, nesrećniji, pa samim tim i nesposobniji da se od njega odbranimo. Tvrdi kako vrlo često užas oko sebe nemamo šanse izbeći, a što se više trudimo o njemu saznati više ćemo patiti kada nas ono sustigne. To je ideja kojom se on uglavnom vodi kroz sve njegove priče.
Imao je izuzetno težak život. Oba roditelja su mu bila hospitalizovana u bolnici za mentalno obolele gde su i preminula, a on je bio veoma veliki osobenjak, koji se nije mnogo družio sa ljudima. Često je šetao ulicom potpuno sam i navodno je sve svoje priče proživaljvao u svojim košmarnim snovima. Malo ljudi ga je moglo u to vreme razumeti. Rođen je i odrastao u Providensu (Roud Ajlend), bogatom mestu u to vreme, odakle se kasnije, pokušavajući da pobegne od lošeg braka sa suprugom Sonjom Haft Grin, seli u jedno siromašno predgrađe Njujorka. Tamo zatiče veoma mešanu sredinu. Tu se javila i njegova mržnja prema različitosti i prema drugim kulturama. Navodno se to njegovo “ludilo” u vidu jezivih snova i košmara tada još više pogoršalo. Po povratku u Providens nasledio je i njegov najplodniji period na polju književnog stvaralaštva. Umro je relativno mlad sa samo 47 godina. Na njegovom nadgrobnom spomeniku stoji natpis „I AM PROVIDENCE“, što u prevodu znači “Ja sam proviđenje”. To već dovoljno govori o njemu. Imao je i mnogo uzora, kolega, od E. A. Poa, Lorda Dancanija, do Artura Mejčena. Nažalost, ja njihove knjige nisam još imala prilike da čitam. Gledala sam neke filmove koji su adaptacija Poovih priča i on me je apsolutno fascinirao. Radujem se jednoj budućoj nabavki nekih od Poovih knjiga, za početak… ;).
O Lavkraftu se može zaista mnogo pričati i pisati, ali za nekoga ko samo želi da uživa u neobičnim horor pričama, mislim da će ovo biti sasvim dovoljno.
Zanimljiva je reč preporuke dr Dejana Ognjanovića za ovu knjigu koja kaže:
“Ako ste voljni za šapate u tami, a da isti ne dolaze od strane voljenog vam partnera, odnosno partnerke, evo prilike za malo nastranosti i zaumnosti… Šaptač u tami – zbirka od sedam priča majstora kosmičke strave – Lavkrafta – do sada neobjavljivanih kod nas.”
Sve u svemu, sve preporuke za izdavačku kuću Orfelin, kako na prevodu, tako i na kvalitetu štampe i poveza. Ova knjiga je izdata u čast 125 godina od rođenja pisca u tvrdom povezu, B5 formata, sa odličnom štampom i šivenim povezom, a ivice stranica su poprskane crnim mastilom, što knjigu dodatno (vizuelno) izdvaja i krasi.
Filmska adaptacija priče “Šaptač u tami” izašla je čak oktobra 1931. mada meni iskreno deluje kao da je ovo neka obrađena verzija…ne znam, možda se i varam, ali filmski i tehnički prilično dobro deluje za to vreme.
Priče su sa književne strane zaista neprocenjive, ali što se mene lično tiče, ja ipak malo više volim priče koje lede krv u žilama. Imam previsoko očekivanje na polju horora i očekujem da ne mogu da spavam nakon njih. Nakon Lavkraftovih priča, spavala sam pričilno mirno, ali ostala sam zgrožena, užasnuta i iznenađena njegovim idejama. Na kraju krajeva, on se upravo po tome i razlikuje i to je ono što ga izdvaja, kao što ranije rekoh…
I, mada je moja Goodreads ocena na ovu zbirku Lavkrafta bila solidnih ★★★, samo iz mojih ličnih i prethodno navedenih razloga, iskreno je preporučujem svima koji žele da se upuste u jedno vanvremensko knjiženo delo i potpuno novu dimenziju strave!
Zvanični podaci o knjizi:
Horor
Orfelin, Novi Sad
2015.
Tvrd povez - šiveni sa prskanim ivicama
237
U čast 125 godina od rođenja jednog od najvećih pisaca horora svih vremena, Hauarda Filipsa Lavkrafta, sredinom meseca, a najkasnije do Lavkraftovog rođendana (20. avgusta), iz štampe izlazi nova zbirka njegovih priča na našem jeziku.
U pitanju je druga knjiga iz edicije "Poetika strave" (prva je VRBE A. Blekvuda), a naziv je ŠAPTAČ U TAMI, prema naslovnoj noveli.
"Čitanje Lavkrafta predstavlja paradoksalnu utehu za izgubljene duše ovog sveta."
Mišel Uelbek
Dejan Ognjanović:
„Lavkraft: Užas mikro i makro kosmosa“
Lavkraft: biografija
Hauard Filips Lavkraft: bibliografija na srpskom