Kako kaže sam urednik, davno se nije pojavilo potpuno i kompletno izdanje knjige „Stanarska napuštenog zamka“. Sve do sada. Od kada se prvi put pojavilo 1848.godine iz različitih razloga je bilo skrnavljeno i skraćivano što je dovodilo do njegovog oslabljivanja i velike konfuzije kod čitalaca.
U ovom nesvakidašnjem izdanju Vulkana prvi put imamo prilike da ga pročitamo u celosti zajedno sa predgovorom autorke En Bronte koji se smatra najpoznatijom i najsnažnijom odbranom
književnog dela koju je napisao sam autor.
Nesvakidašnja priča o patnji jedne mlade žene iz doba kada žene nisu imale prava u braku, kada nisu imale samostalnost i kada se sve zataškavalo zarad društvenih normi. Ovaj roman smatra se pretečom feministričkih romana koje je kroz vreme pretrpelo veoma oštre kritike.
„STANARKA NAPUŠTENOG ZAMKA“ – MOJ SINOPSIS KNJIGE
U mirno mesto, u jedno od krila napuštenog zamka Vajldfel, sa svojim malim sinom doseljava se nadasve ćudljiva i povučena Helen Grejam izazivajući pritom bujicu priča i govorkanja oko sebe. Meštani postavljaju pitanje: Da li je ona zaista udovica kako se predstavlja da jeste? Ko je ona zapravo i šta krije iza sebe?
Posebnu pažnju privlači mladom Gilbertu Makramu koji jedini uspeva da pridobije njenu naklonost i razvije prijateljstvo sa njom. Njena uzdržanost poljuljaće i njegovo poverenje tako da će po cenu svega želeti da sazna ko je mlada udovica koja mu je zapala za oko. Kakvu ona to tajnu krije i da li će on moći da se nosi sa njenom prošlošću, saznajte u ovom bezvremenom književnom klasiku.
MOJI UTISCI O KNJIZI „STANARKA NAPUŠTENOG ZAMKA“
Malo sam duže čitala ovu knjigu, ne znam iz kog razloga jer se uopšte ne čita tako sporo. ?
I, kao i kod Agate Kristi, kada se naređaju likovi ja se načisto pogubim ko je tu sad ko dok se ne pokupim i sve likove ne registrujem zglavno u svojoj glavi.
Kažu da je ovo preteča feminističkih romana i to se zaista može videti. Kažu takođe da je En Bronte doživela opasne kritike zbog ovog romana, ali mi se dopada jedna njena rečenica iz predgovora gde kaže, citiraću je: „Ipak, nemojte misliti da sebe smatram vičnim da ispravljam greške i zlodela društva, već samo svesrdno želim da dam svoj skroman doprinos moralnom unapređenju društva; i ako mi uopšte pođe za rukom da pridobijem pažnju javnosti, radije bih prošaputao nekoliko dobronamernih istina umesto nekakve mlake baljezgarije.“
To što je pisala u svoje ime a u muškom rodu nije slučajno i nije greška.
Kažu i da su zalupljena vrata spavaće sobe Helen Hantingdon pred muževljevim nosem odjekivala Engleskom viktorijanskog doba.
Ne mogu da shvatim kako su se ljudi ophodili u to vreme. Ženama ništa nije bilo dozvoljeno, i zaista su u brak ulazile kao u doživotni zatvor bez prava prigovora. Grozno!!!
Ipak, ne mogu a da ne spomenem koliko me je Helen nervirala kroz knjigu. Zaista, kako su žene mogle da žive tako kao da im je vrana popila mozak?! Dozlaboga surova, zadrta i, Bože moj, čestita do srži, a u stvari kad se sve sabere ne previše bistra. Nekako da vam baš i ne bude previše žao zbog svega što joj se u priči dešava. Došlo mi je da vičem ALO ŽENO BUDI SE!!!
To mi je sve nekako držalo gorak ukus u ustima dok sam je čitala, ali je ipak moj zaključak na kraju da je En Bronte izuzetan pripovedač.
Ne bih znala šta više reći, eto…
MENI OMILJENI CITATI I ODLOMCI IZ KNJIGE
CITAT 1
Izliv gneva je ponekad dobar da čoveka razdrma, Helen, a bujica suza je čudesno dirljiva; ali kad im se odveć često pušta na volju, oni su oboje dozlaboga nezgodni, jer škode lepoti i zamaraju prijatelje.
CITAT 2
Nije seo kraj mene za večerom; njemu je palo u deo da povede za trpezu jednu pozamašnu staru lordovsku udovicu, a meni da me povede gospodin Grimsbi, njegov prijatelj, čovek koji mi se nije nimalo sviđao. Bilo je nečeg zlokobnog na njegovom licu, nekakve mešavine podmukle svireposti i ulizičke neiskrenosti u njegovom držanju, koje nisam mogla da podnesem. Uzgred budi rečeno, kako je tegoban običaj – jedan od mnogih izvora veštačkog mučenja ovog preterano civilizovanog života! Ako gospoda moraju da uvode dame u trpezariju, zašto ne odaberu one koje im se najviše dopadaju?
CITAT 3
„Stražari pred svojim očima i ušima kao pred ulazima u srce, i pred svojim usnama kao pred izlazom, da te ne izdaju u trenutku neopreznosti. Primaj hladno i ravnodušno svaku pažnju dok se ne uveriš u vrednost prosca i dok je valjano ne razmotriš; i onda neka tvoja osećanja počivaju na potvrdi. Najpre uoči, onda prouči, onda zavoli. Neka tvoje oči budu slepe za sve spoljne privlačnosti, tvoje uši gluve za sve čari laskanja i površnog razgovora. To su klopke i lukavstva zavodnika da namame lakomislene na propast. Načelo je glavno, a zatim dolaze zdrav razum i čestitost. Udaš li se za najlepšeg i prividno najprijatnijeg čoveka na svetu, ne znaš kakva će te nesreća ophrviti ako otkriješ da je on beznačajni nevaljalac.“
„Ali šta će raditi sve jadne budale i nevaljalci, tetka? Ako svi budu slušali vaše savete, uskoro će nastati kraj sveta.“
CITAT 4 – MOJ OMILJENI O DOKONIM LJUDIMA I NJIHOVIM BESMISLENIM ŽIVOTIMA
„Ja sam njih ostavila“, odgovori ona smešeći se. „Smrtno sam se umorila od beznačajnih priča; ništa me toliko ne iscrpljuje kao to. Nisam u stanju da zamislim kako mogu pričati bez prestanka“.
Morao sam se nasmejati njenom ozbiljnom čuđenju.
„Da li misle da im je dužnost da stalno razgovaraju“, nastavi ona, „i da nikako ne prestaju da bi razmišljali, već da ispunjavaju vreme besciljnim tričarijama i beskorisnim ponavljenjem kad nema stvarno zanimljivih tema? Ili im je zaista zadovoljstvo da tako razgovaraju?“
„Vrlo verovatno jeste“, rekoh. „Njihovi plitki umovi ne primaju velike ideje, a njihove prazne glave oduševljaju se beznačajnostima koje ne bi uzbudile bolje opremljenu lobanju; i njihov jedini izbor za ovakve razgovore jeste da utonu u kaljugu ogovaranja, što im je glavno uživanje.“
KORICE
Ja uvek imam samo reči hvale za ove poveze Vulkana. Jako se lako čitaju, možete da ih odložite pored sebe i da je tako čitate jer stoji otvorena i ono što bih posebno pohvalila jeste trakica obeležavač koju su uveli kao novinu na sva njihova lux izdanja.
Negde sam čula da je neko rekao kako im je i cena lux. Ja se nikako sa time ne bih složila jer cene od 500 do 1000 dinara (ova knjiga konkretno kod izdavača košta 799 din) za knjigu u lux tvrdom povezu, oprostićete mi, ali to nije visoka cena. Za te iste pare imate na drugim strana vrlo loše meke poveze za užasno lošim koricama koje su kratkog veka. Ja sam dakle uvek maksimalno stroga i kritična što se tiče svega, ali ovde imam samo reči hvale, a ne kritike.
Što se tiče dizajna korica, jedino tu nisam baš previše oduševljena svim tim njihovim filmskim koricama, no dobro o ukusima ne vredi raspravljati. Ali generalno ova knjiga kada pričamo o filmskim koricama ima možda i najlepše korice do sada. ?
EKRANIZACIJA KNJIGE „STANARKA NAPUŠTENOG ZAMKA“ (ORIGINALNI NAZIV: THE TENANT OF WILDFELL HALL)
BBC je snimio mini seriju po ovoj knjizi 1996. u glavim ulogama sa ,
Evo ga i trejler za seriju:
ZAKLJUČAK
Knjizi „Stanarka napuštenog zamka“ sam dala ★★★★ (4*) na GoodReads-u najviše zbog onih momenata njene glavne junakinje koji su me malo izvodili iz takta. Inače ovo je jedan prelep klasik koji će se dopasti svim ljubiteljima recimo Džejn Ostin. Sve preporuke za knjigu En Bronte. Definitivno mi je ova knjiga daleko omiljenija od Orkanskih visova njene sestre Emili Bronte.
Napomena koja nema veze sa knjigom: Verovatno se pitate šta je to iza knjige na mojoj fotografiji. Jedno neobično zdanje mi je poslužilo kao inspiracija da uslikam ovaj roman. U pitanju je Pinova vila u Zrenjaninu koja ima veoma neobičnu istoriju iza sebe, a izgrađena je davne 1894. godine. Građena je u stilu romantizma sa primesama gotike. Danas je spomenik kulture u državnom vlasništvu i u veoma je lošem stanju kao što možete videti, a na vratima stoji natpis „Gradski muzej – Muzej destrukcije“. Vrlo često služila je kao inspiracija mnogim umetnicima.
Do sledeće pročitane knjige, ljubi vas sve vaša knjigoholičarka iz Zemlje Knjiga.